Aleksandar Rakezić rođen 1963. u Pančevu, poznatiji pod pseudonimom Aleksandar Zograf je srpski i jugoslovenski strip autor. Prve stripove počinje da objavljuje od 1986. na tržištu SFRJ, u časopisima NON, Ritam, Rock, Mladost. Početkom ’90-ih godina XX veka počinje da objavljuje radove i u inostranstvu, najviše u Americi, u časopisima The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Tantalizing Stories.

Rođena 1982. godine u Banajluci.  Diplomirala  vajarstvo u klasi profesora Mrđana Bajića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a potom magistrirala u oblasti marketinških komunikacija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Anđela je vajarka i strastveni filmofil, a aktivna je i kao scenograf, umetnički direktor, kreativac u marketinškim kampanjama, autor dokumentarnih filmova i umetničkih video radova.

Biljana Cincarević rođena je 1975. godine u Beogradu. Biljana se od početka karijere  fokusirala da prikaže telo ženske osobe što joj je oduvek bila inspiracija. Posle završetka Akademije Primenjenih Umetnosti Biljana se posvetila učestvovanju na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Branko Lukić (1970) je industrijski dizajner koji je redefinisao pristup dizajnu. Radeći u vodećim svetskim dizajn kompanijama, shvatio je da je došlo vreme da se redizajnira način kako dizajniramo našu stvarnost. Shvatio je da savremenog potrošača zanima mnogo više od funkcije i karakteristika nekog proizvoda. Osnivač je projekta NONOBJECT, a u svojoj karijeri bio je vodeći industrijski dizajner u dva najveća dizajn studija, FROGDESIGN i IDEO, u kojima je vodio projekte za klijente kao što su: Nike, Adidas, Samsung, Motorola, SAP, Pepsi, Starbucks, Ford, Nestle, kao i za još mnoge druge internacionalne kompanije.

Rođen 1967. u Puli, Dragan Rajšić završio je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je i doktorirao 2016. godine i na kojem predaje na Vajarskom odseku, sada u zvanju vanrednog profesora. Njegovi radovi se nalaze u brojnim muzejskim, privatnim i javnim kolekcijama.

Nenad Racković, multimedijalni umetnik, pisac i gumac, rođen je u Beogradu 1967. godine. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Prvu pesmu objavio je 1984. godine u Književnoj reči, a prvu izložbu imao je u SKC-u 1985. godine. Uređivao je i vodio kultnu emisiju Radija B92 Ritam srca, bio je stalni saradnik Beorame. Priredio je 18 samostalnih i 19 grupnih izložbi; snimio tri filma: Kako je propao rokenrol , Crni bombarder, Marble Ass ; televizijski film Poslednja dadaistička predstava.

Rođen 1973. u Sarajevu. Od 1989. godine živi i radi u Beogradu. Samostalni likovni umetnik fotografije, imao je 8 samostalnih izložbi i više grupnih. Do 2002. godine bio je foto-reporter za dnevne novine i magazine, a nakon toga je otvorio svoj studio. Njegove fotografije objavljene su u brojnim domaćim i stranim magazinima i novinama (Status, Elle-Hrvatska, Mark magazine – Holandija, Toyota British magazine, Daily telegraph, Sunday Telegraph…), u brošurama, plakatima, knjigama, bilbordima, reklamama, modnim agencijama, kao i na brojnim web sajtovima.

Rođena je u Beograd, 1974. diplomirala je slikarstvo i završila master u istoj oblasti na Fakultetu scenskih i primenjenih umetnosti Akademije lepih umetnosti, Univerziteta Union u Beogradu, u klasi profesora Gordana Nikolića. Bavi se slikarstvom, autorskim dizajnom, teorijom stvaralačkog indetiteta, primenjenom psihologijom. Osnivač i umetnički je direktor dizajn projekta Fun Fan. Кao vizuelni umetnik, aktivno stvara više od dve decenije, za sobom ima preko 20 samostalnih izložbi i veliki broj realizovanih kampanja i projekata u Srbiji i inostranstvu.

Lana Vasiljević (1973) je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (vajarski odsek). Izlaže skulpture i objekte od 1997. i aktivno se bavi grafičkim dizajnom od 2002. Bila je stipendista KulturKontakt programa / Vienna kao i ArtsLink Residency programa, ISCP / New York.Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi. Radila je kao Art direktor u mnogim marketing i dizajn agencijama i bila je profesor u Školi za dizajn u Beogradu, na predmetu modelovanje / vajanje. Njeni radovi su deo zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograd, Muzeja grada Beograda, Umetničke galerije Nadežda Petrović i drugih javnih i privatnih kolekcija.

Dragan Radović, rođen 1955, studirao je antropologiju u Beogradu. Crtanjem zavoleo još kao dete, ali profesionalim slikarstvom se bavi od 1976. godine. Potpuno samouk, Dragan većinu svojih radova izlaže u Beogradu i Parizu. Njegovi radovi su bliski Beogradskoj školi fantazije, Urbanoj sajber naivi i asocijativnoj simbolici Art bruta I Marginal arta.

Rođen je 1967. godine u Beogradu. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1995. Specijalističke studije završio na l’Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu.  Osnivać je NVO Pro Art ORG u Beogradu. Predavao je na umetničkim akademijama u Parizu, Snet Etjenu I na Cetinju. Njegova dela: slike, skulpture, fotografije, instalacije i video radovi, našla su se u brojnim svetskim kolekcijama, među kojima on posebno izdvajaju: Muzej LUDWIG, Beč, Kolekcija SOLO, Madrid, Kolekcija SIEMENS, Beč, Kolekcija ESTERHAZY, Ajzenštat, Kolekcija AZRAK, Marakeš, Muzej Industrije i Lepih Umetnosti, Sent Etjen.

Rođena 1978. godine u Somboru. Završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Kao freelance ilustratorka i grafička dizajnerka učestvuje pre svega u projektima vezanim za kulturu i izdavaštvo. Suosnivač i član dizajnerske grupe Turbosutra, s kojom se od 2006. kontinuirano bavi kreativnim i izlagačkim radom, a čiji je najpoznatiji projekat „Laserski samit jeftine grafike“. Bila je predavač na odseku Grafički dizajn Fakulteta za umetnost i dizajn. Dizajn korica knjiga joj je jedan od najdražih načina izražavanja jer u sebi spaja čitanje i crtanje, dve od njoj omiljenih aktivnosti.

Nezavisna je modna dizajnerka iz Srbije, koja je svoju modnu karijeru započela 1991. godine. Radila je kao dizajnerka konfekcije za različite kompanije modne industrije i paralelno radila autorske kolekcije. Kombinujući vizuelnu umetnost i modu Nataša sarađuje sa mnogim umetnicima kao što su popularni muzički bendovi, pozorišne grupe, strip crtči, vajari i fotografi iz celog sveta.

Rođen 1981. godine u Kraljevu. Završio osnovne studije industrijskog dizajna na fakultetu Beogradu. Nikola je dizajner i umetnik koji živi i radi u Beogradu. U svetu marketinga je poslednjih 20 godina. Iza sebe ima realizovane kampanje i projekte sa mnogim kompanijama, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U dosadašnjoj karijeri Imao je zapažene rezultate u oblasti industrijskog, konceptualnog dizajna i vizuelnih umetnosti. Izlagao je na više grupnih izložbi i festivala umetnosti i dizajna u zemlji i inostranstvu, Autor je projekta „Segmenti“, na kome radi poslednjih 6 godina. Nikola neprestano teži multidisciplinarnosti i stavlja dizajn u kontekst umetnosti i obrnuto.

Rođen je 1983. u Nišu, diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2008. godine u klasi profesora Miodraga Mlađovića. Doktorirao na istom fakultetu kod mentora profesora Vladimira Veljaševića. Radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Grafičkom odseku od 2019. godine. Priredio je 16 samostalnih izložbi i učestvovao na više od 50 kolektivnih izložbi.

Predrag Peđa Nešković rođen je 1938. godine,  završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mihaila S. Petrova. Od 1958. godine izlagao je na velikom broju grupnih izložbi u Srbiji, Jugoslaviji i inostranstvu. Peđa Nešković je stupio na umetničku scenu početkom šezdesetih godina u periodu dominacije enformela i apstrakcije sa slikama koje su bile bliske beogradskoj novoj figuraciji tog perioda, sa elementima pop-arta i poetske fantastike. Sedamdesetih godina Nešković menja stilsku likovnost prema lirizmu, ironičnosti i narativnim anegdotama.

Dragoljub Raša Todosijević rođen je u Beogradu 1945. Diplomirao na Likovnoj Akademiji u Beogradu 1969. Bio je jedan od prvih umetnika koji je sedamdesetih godina uveo konceptualnu umetnost – novu umetničku praksu i nove medije na tadašnju Jugoslovensku scenu. Njegovi najpoznatiji radovi – „Šta je umetnost?“ („Was ist Kunst?“), „Bog voli Srbe“ („Gott liebt die Serben“) – i mnogi drugi obezbedili su mu svetsku reputaciju. Samostalno izlaže od 1969. godine, a od 1970. je učestvovao na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi se nalaze u stalnim postavkama mnogih svetskih muzeja.

Rođen je u Mostaru, 1965. godine. Diplomirao je 1989. godine na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Magistrirao je 1992. godine na istom fakultetu, na odseku za crtež, u klasi profesora Dragana Lubarde. Status samostalnog umetnika stekao je 1988. godine. Pored velikog broja održanih samostalnih izložbi, kao i kolektivnih, Saša Pančić je učestvovao i u brojnim festivalima. Njegovi radovi danas krase postavke brojnih muzeja i javnih prostora, ali su ujedno i deo različitih javnih kolekcija.

Slavimir Stojanović rodjen 1969. beogradski je grafički dizajner, kreativni direktor, ilustrator i vizuelni umetnik. Studirao je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, a potom i HDК – Škola za dizajn i primenjenu umetnost na Univerzitetu u Geteborgu (Švedska) u klasi prof. H. К. Eriksona, kao i Likovnu akademiju u Ljubljani, Slovenija. Dobitnik preko 300 međunarodnih priznanja i nagrada u domenu dizajna. Vlasnik je autentičnog brenda Futro, posvećen večnoj radosti života kroz zdravu dozu humora.

Osnivač je i kreativni direktor brending agencije After studio, koja je ranije bila poznata kao Coba&Associates. Dizajnom se bavi od 1985. godine i tokom godina je stekao iskustva u brojnim agencijama, i radio za najveće regionalne i multinacionalne brendove. Osnivač je i portala Designed.rs i projekta Packtivity. Predavao je na kursu Grafički dizajn SAE Instituta u Beogradu, učestvovao je na brojnim panelima i bio predavač na stručnim konferencijama i festivalima.

Rođen 1980. u Nikšiću. Završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2004. godine u klasi profesora Milana Blanuše. Od 2003. godine izlaže samostalno i na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Iako pretežno slikar Tadija se podjednako autentično izražava i kao vajar. Njegovi radovi na šaljiv, ponekad i sarkstičan način oslikavaju naš svakodnevni život.

TKV (The Kraljica Vila) rođena je 1988. godine u Beogradu. Nakon što je pohađala Grafičku školu, odsek za fotografiju, nastavila je svoje formalno obrazovanje iz oblasti teorije medija na Fakultetu za medije i komunikaciju na smeru komunikologija. Bavi se „street artom” od 2004. godine Umetničku karijeru je počela sa 16 godina uz stensil Amelije Pulen. Izlagala je u Francuskom kulturnom centru u Beogradu a Kulturnom centru Srbije u Parizu predstavila se na izložbi Face au Mur (Suoči se sa zidom).

Rođen je u Beogradu 1964. godine. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti. Na FLU je magistrirao 1998. na slikarskom odseku. Početkom osamdesetih godina 20. veka, bio je jedan od protagonista beogradske pank scene, priključujući se bendu Urbana gerila kao bubnjar. Na likovnoj sceni je prisutan od 1989, pokretanjem Autonomističkog pokreta sa Stevanom Markušem, s kojim potpisuje Manifest autonomizma. Učestvovao je u više umetničkih akcija, radionica, strip izdavaštvu, bavi se grafičkim dizajnom. Jedan je od osnivača umetničke asocijacije Remont, u okviru koje pokreće Galeriju Remont i istoimeni art magazin.

U kretanju kroz umetnički, gradski i geografski prostor i mogućnosti da od svih tih impresija i razgovora Vesna smišlja neki novi fazon i lični kreativni odgovor, odgovor u boji, na beogradsku razmagnetisanu svakodnevicu. U tome trenutno vidi slobodu.

Rođen 1962. srpski je multimedijalni umetnik, prisutan na likovnoj sceni savremenog stvaralaštva u zemlji i inostranstvu gotovo tri decenije. Grafiku i fotografiju studirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Na sceni vizuelne umetnosti prisutan je više od tri decenije, a njegovo stvaralaštvo može se podeliti u tri perioda – kada je izlagao pod pseudonimom „Talent”, zatim kao osnivač i član umetničke grupe „Talent Factory”, nakon čega izlaže pod vlastitim imenom i u okviru novog desetogodišnjeg projekta Muzej detinjstva.

Vuk Vidor rođen Veličković rođen je 1965. godine, sin je slikara, ilustratora i gravera Vladimira Veličkovića. Studirao je arhitekturu na Ecole Nationale des Beauk Arts de Paris-Tolbiac (Nacionalna škola lepih umetnosti Paris-Tolbiac) i diplomirao 1990. godine. Godine 1992. Vuk Vidor odlučuje da se okrene slikarstvu. Serija crteža koju je započeo 1989. godine pod nazivom „Кralj mastilo“ često služi kao osnova za njegove radove.

Rođen je 1960. godine. Naskovski je jedan od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina prošlog veka, aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti / Univerzitetu umetnosti u Beogradu 1999. godine. Radi u širokom rasponu medija koji uključuju slikarstvo, video, film, instalaciju, performans, fotografiju, internet projekte. Njegovi radovi izlagani su kako na srpskoj umetničkoj sceni tako i u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja u inostranstvu.

Zoran Velimanović rođen je 1964. u Beogradu. Specijalizovao se za slikanje ulja i skulpturu u različitim medijima uključujući metal, kosti, drvo, kožu, kosu i smolu, ali i žive organizme. Njagova trodimenzionalna dela pripadaju onome što se danas opisuje kao nova skulptura i veoma su u duhu Arte povera i Altermoderne. Od kraja 1990-ih mnoga njegova glavna dela su sadržala strukture koje uključuju kosti; njihova upotreba potiče od fascinacije umetnika arheologijom i organskim ostacima. Velimanovićeva lična umetnička praksa dovela je do toga da je stekao reputaciju groteskne kritike savremenog globalizovanog društva umetničke scene. Njegova dela izlagana su u mnogim gradovima Evrope.