Kontinuitet prisustva

Prostor O3ONE, na raznim lokacijama na kojima je bio, a ovo je već sedma, prepoznat je prvenstveno kao galerija, ali je, svakako, i mnogo više od toga. Mesto je preplitanja velikog broja divergentnih inicijativa iz oblasti savremene vizuelne umetnosti, muzike, stripa, mode, dizajna, poslovanja i marketinga, humanitarnog delovanja i alternativne edukacije, i poligon je stalnog preispitivanja izlagačkih formata i procedura realizovanja izložbi i drugih tipova dogaðaja u polju kulture. Razne vrste saradnje i zajednički projekti individualnih umetnika i formalnih i neformalnih kreativnih grupa i timova, uključujući i one iz korporativnog i biznis sektora, spontano su nastajali u takvom okružju, prelazeći uobičajene granice među vrstama delovanja u javnom polju, i tipova publike koje ih prate. Samo u prve tri, snažnim osnivačkim entuzijazmom voðene godine delovanja, realizovano je preko dvesta dogaðaja, što je u praksi bilo čak i po nekoliko dnevno.

Prva lokacija delovanja Projekta O3ONE bila je na mestu Jugoslovenske galerije umetničkih dela, na Andrićevom vencu 12. Posle par godina preselio se do Andrićevog venca 10, pa do Uzun Mirkove 10, prvo na uličnom nivou, a potom na spratu, a posle do Koče Popovića 9, pa Gavrila Principa 16, te je u poslednje četiri godine svoje mesto imao na Dorćol Placu, u Dobračinoj 59. Uz to je stalno izvodio vizualne i konceptualne eksperimente na bilbordima, u saradnji sa Alma Quatro kompanijom, i druge projekte izvan galerijskog prostora, da bi se broj realizovanih dogaðaja u totalu do danas popeo na dve i po hiljade. Pritom to mahom nisu bili, niti jesu efemerni događaji, niti uzgredne izložbe, koje bi impresionirale svojim pukim brojem i raznolikošću, već često postavke i procesi prelomni za karijere umetnika koji su ih osmislili i izveli. Tome svedoče, pored ostalog, i dve Politikine nagrade za likovnu umetnost “Vladislav Ribnikar”, koje su ponele izložbe realizovane u prostoru i u produkciji O3ONE. To su bile “NEW DANDY“ Predraga Neškovića, 2007, i „Mali dnevnik III“, Raše Todosijevića, 2009. godine.

Prvi dogaðaj u okviru programa O3ONE, septembra davne 2004. bilo je živo muzičko izvođenje u kome su učestvovali Zbignjev Karkovski, eksperimentalni muzičar i kompozitor akustične i elektroakustične muzike, i Helmut Šefer, autor sa demo muzičke scene. Realizovano je u saradnji sa inicijativom Činč, projektom “Kompozitor u prvom licu”, i sa Multimedijalnim institutom iz Zagreba (MAMA). Pokrenulo je jednu od programskih linija O3ONE, usmerenu ka eksperimentalnoj muzici. Njoj paralelna bila je programska linija koja se bavila vizuelnim aspektima imidža, pa i identiteta izvođača alternativne muzike, koju je pokrenuo Vuk Vidor, ambijentalnom instalacijom “EKV Rewind”. Te prve godine je i Mihael Milunović, izložbom „Pod Če“, koja je promišljala „vezu između principa gerilske borbe i informatičkih mreža, nove društvene logike i filozofije otpora“ demostrirao način na koji se pop ikoni poput Ernesta Če Gevare može umetničkim istraživanjem i eksperimentalnom postavkom povratiti potencijal buntovništva i otpora. Svaki novi autor je potom u programsku shemu O3ONE unosio još po neku novu dimenziju, često izvan okvira svoje do tada standardne umetničke prakse, shvatajući izlaganje u O3ONE kao izazov da pruži nešto nestandardno i neočekivano.

Kontinuitet Projekta O3ONE pokazuje upravo činjenica da su već pomenuti Peđa Nešković i Raša Todosijević, kao i Vuk Vidor i Mihael Milunović, svojim radovima prisutni i na ovoj ad hok izložbi, kao usputnom blic podsećanju da je od pokretanja O3ONE prošlo već pune dve decenije. Među ostalim učesnicima, koji su ranije uglavnom već više puta realizovali postavku ili individualni rad u okviru Projekta O3ONE, nalaze se i drugi doajeni naše likovne, kao i modne, dizajnerske, strip i animacijske scene, svojim od kritike i opšte javnosti prepoznatljivim rukopisima, ali ujedno i radovima primerenim ovom konkretnom prostoru i kontekstu. Da nismo već toliko naviknuti na njihovo frekventno izlagačko prisustvo, sigurno bi nam se svaka izložba koja bi uključivala, na primer, radove Uroša Ðurića, Aleksandra Zografa i Slavimira Stojanovića, činila kao vredan kulturni događaj po sebi. Medutim, u prostoru O3ONE, njihovi radovi kao deo postavke su nešto sasvim očekivano, kao i njihovo lično prisustvo, bilo kao autora, gosta ili učesnika u nečijem autorskom ili humanitarnom projektu. Dok se takav kalibar ljudi odaziva pozivima O3ONE (uz mnoštvo neafirmisanih autora koji takođe nalaze mesto u programskoj shemi O3ONE , kao i autori koji prelaze iz jedne kulturne oblasti u drugu) mesto O3ONE na lokalnoj, regionalnoj i međunarodnoj sceni biće osigurano.

Stevan Vuković

Aleksandar Gajić

Rođen je u Beogradu 1974. godine. Srpski je strip autor, ilustrator, reditelj i animator. Poznat je po svom grafičkom romanu „Tehnotajz“ (engl. Technotise) sa scenaristom Darkom Grkinićem, po kom je kasnije napravljen animirani film, Tehnotajz: Edit i ja. Ilustrator je časopisa Politikin Zabavnik. Njegov stripski serijal u šest delova „Le Fléau des Dieux“ (u srpskom izdanju „Bič Božji“) sa francuskom scenaristkinjom Valeri Manžen preštampavan je više puta u Francuskoj, a prevođen je u SAD, Srbiji i još šest drugih zemalja.

Aleksandar Gligorijević

Rođen u Beogradu 1962. godine. Doplomirao na Univezitetu Santa Monica u Kaliforniji na odseku za skulpturu 1991. godine. Koristi formu materijala kroz ponovnu upotrebu industijskih porizvoda koristi delove aviona kojima poništava predhodnu namenu i prepoznatljivost, a zatim prevodi na jezik likovne umetnosti.

Aleksandar Zograf

Aleksandar Rakezić rođen 1963. u Pančevu, poznatiji pod pseudonimom Aleksandar Zograf je srpski i jugoslovenski strip autor. Prve stripove počinje da objavljuje od 1986. na tržištu SFRJ, u časopisima NON, Ritam, Rock, Mladost. Početkom ’90-ih godina XX veka počinje da objavljuje radove i u inostranstvu, najviše u Americi, u časopisima The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Tantalizing Stories.

Anđela Grabež

Rođena 1982. godine u Banajluci.  Diplomirala  vajarstvo u klasi profesora Mrđana Bajića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a potom magistrirala u oblasti marketinških komunikacija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Anđela je vajarka i strastveni filmofil, a aktivna je i kao scenograf, umetnički direktor, kreativac u marketinškim kampanjama, autor dokumentarnih filmova i umetničkih video radova.

Biljana Cincarević

Biljana Cincarević rođena je 1975. godine u Beogradu. Biljana se od početka karijere  fokusirala da prikaže telo ženske osobe što joj je oduvek bila inspiracija. Posle završetka Akademije Primenjenih Umetnosti Biljana se posvetila učestvovanju na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Branko Lukić

Branko Lukić (1970) je industrijski dizajner koji je redefinisao pristup dizajnu. Radeći u vodećim svetskim dizajn kompanijama, shvatio je da je došlo vreme da se redizajnira način kako dizajniramo našu stvarnost. Shvatio je da savremenog potrošača zanima mnogo više od funkcije i karakteristika nekog proizvoda. Osnivač je projekta NONOBJECT, a u svojoj karijeri bio je vodeći industrijski dizajner u dva najveća dizajn studija, FROGDESIGN i IDEO, u kojima je vodio projekte za klijente kao što su: Nike, Adidas, Samsung, Motorola, SAP, Pepsi, Starbucks, Ford, Nestle, kao i za još mnoge druge internacionalne kompanije.

Dragan Rajšić

Rođen 1967. u Puli, Dragan Rajšić završio je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je i doktorirao 2016. godine i na kojem predaje na Vajarskom odseku, sada u zvanju vanrednog profesora. Njegovi radovi se nalaze u brojnim muzejskim, privatnim i javnim kolekcijama.

Džoni Racković

Nenad Racković, multimedijalni umetnik, pisac i gumac, rođen je u Beogradu 1967. godine. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Prvu pesmu objavio je 1984. godine u Književnoj reči, a prvu izložbu imao je u SKC-u 1985. godine. Uređivao je i vodio kultnu emisiju Radija B92 Ritam srca, bio je stalni saradnik Beorame. Priredio je 18 samostalnih i 19 grupnih izložbi; snimio tri filma: Kako je propao rokenrol , Crni bombarder, Marble Ass ; televizijski film Poslednja dadaistička predstava.

Igor Mandić

Rođen 1973. u Sarajevu. Od 1989. godine živi i radi u Beogradu. Samostalni likovni umetnik fotografije, imao je 8 samostalnih izložbi i više grupnih. Do 2002. godine bio je foto-reporter za dnevne novine i magazine, a nakon toga je otvorio svoj studio. Njegove fotografije objavljene su u brojnim domaćim i stranim magazinima i novinama (Status, Elle-Hrvatska, Mark magazine – Holandija, Toyota British magazine, Daily telegraph, Sunday Telegraph…), u brošurama, plakatima, knjigama, bilbordima, reklamama, modnim agencijama, kao i na brojnim web sajtovima.

Jelena Blečić

Rođena je u Beograd, 1974. diplomirala je slikarstvo i završila master u istoj oblasti na Fakultetu scenskih i primenjenih umetnosti Akademije lepih umetnosti, Univerziteta Union u Beogradu, u klasi profesora Gordana Nikolića. Bavi se slikarstvom, autorskim dizajnom, teorijom stvaralačkog indetiteta, primenjenom psihologijom. Osnivač i umetnički je direktor dizajn projekta Fun Fan. Кao vizuelni umetnik, aktivno stvara više od dve decenije, za sobom ima preko 20 samostalnih izložbi i veliki broj realizovanih kampanja i projekata u Srbiji i inostranstvu.

Lana Vasiljević

Lana Vasiljević (1973) je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (vajarski odsek). Izlaže skulpture i objekte od 1997. i aktivno se bavi grafičkim dizajnom od 2002. Bila je stipendista KulturKontakt programa / Vienna kao i ArtsLink Residency programa, ISCP / New York.Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi. Radila je kao Art direktor u mnogim marketing i dizajn agencijama i bila je profesor u Školi za dizajn u Beogradu, na predmetu modelovanje / vajanje. Njeni radovi su deo zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograd, Muzeja grada Beograda, Umetničke galerije Nadežda Petrović i drugih javnih i privatnih kolekcija.

Magični Čiča

Dragan Radović, rođen 1955, studirao je antropologiju u Beogradu. Crtanjem zavoleo još kao dete, ali profesionalim slikarstvom se bavi od 1976. godine. Potpuno samouk, Dragan većinu svojih radova izlaže u Beogradu i Parizu. Njegovi radovi su bliski Beogradskoj školi fantazije, Urbanoj sajber naivi i asocijativnoj simbolici Art bruta I Marginal arta.

Mihael Milunović

Rođen je 1967. godine u Beogradu. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1995. Specijalističke studije završio na l’Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu.  Osnivać je NVO Pro Art ORG u Beogradu. Predavao je na umetničkim akademijama u Parizu, Snet Etjenu I na Cetinju. Njegova dela: slike, skulpture, fotografije, instalacije i video radovi, našla su se u brojnim svetskim kolekcijama, među kojima on posebno izdvajaju: Muzej LUDWIG, Beč, Kolekcija SOLO, Madrid, Kolekcija SIEMENS, Beč, Kolekcija ESTERHAZY, Ajzenštat, Kolekcija AZRAK, Marakeš, Muzej Industrije i Lepih Umetnosti, Sent Etjen.

Monika Lang

Rođena 1978. godine u Somboru. Završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Kao freelance ilustratorka i grafička dizajnerka učestvuje pre svega u projektima vezanim za kulturu i izdavaštvo. Suosnivač i član dizajnerske grupe Turbosutra, s kojom se od 2006. kontinuirano bavi kreativnim i izlagačkim radom, a čiji je najpoznatiji projekat „Laserski samit jeftine grafike“. Bila je predavač na odseku Grafički dizajn Fakulteta za umetnost i dizajn. Dizajn korica knjiga joj je jedan od najdražih načina izražavanja jer u sebi spaja čitanje i crtanje, dve od njoj omiljenih aktivnosti.

Nataša Šarić

Nezavisna je modna dizajnerka iz Srbije, koja je svoju modnu karijeru započela 1991. godine. Radila je kao dizajnerka konfekcije za različite kompanije modne industrije i paralelno radila autorske kolekcije. Kombinujući vizuelnu umetnost i modu Nataša sarađuje sa mnogim umetnicima kao što su popularni muzički bendovi, pozorišne grupe, strip crtči, vajari i fotografi iz celog sveta.

Nikola Krivokapić

Rođen 1981. godine u Kraljevu. Završio osnovne studije industrijskog dizajna na fakultetu Beogradu. Nikola je dizajner i umetnik koji živi i radi u Beogradu. U svetu marketinga je poslednjih 20 godina. Iza sebe ima realizovane kampanje i projekte sa mnogim kompanijama, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U dosadašnjoj karijeri Imao je zapažene rezultate u oblasti industrijskog, konceptualnog dizajna i vizuelnih umetnosti. Izlagao je na više grupnih izložbi i festivala umetnosti i dizajna u zemlji i inostranstvu, Autor je projekta „Segmenti“, na kome radi poslednjih 6 godina. Nikola neprestano teži multidisciplinarnosti i stavlja dizajn u kontekst umetnosti i obrnuto.

Nikola Velicki

Rođen je 1983. u Nišu, diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2008. godine u klasi profesora Miodraga Mlađovića. Doktorirao na istom fakultetu kod mentora profesora Vladimira Veljaševića. Radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Grafičkom odseku od 2019. godine. Priredio je 16 samostalnih izložbi i učestvovao na više od 50 kolektivnih izložbi.

Peđa Nešković

Predrag Peđa Nešković rođen je 1938. godine,  završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mihaila S. Petrova. Od 1958. godine izlagao je na velikom broju grupnih izložbi u Srbiji, Jugoslaviji i inostranstvu. Peđa Nešković je stupio na umetničku scenu početkom šezdesetih godina u periodu dominacije enformela i apstrakcije sa slikama koje su bile bliske beogradskoj novoj figuraciji tog perioda, sa elementima pop-arta i poetske fantastike. Sedamdesetih godina Nešković menja stilsku likovnost prema lirizmu, ironičnosti i narativnim anegdotama.

Raša Todosijević

Dragoljub Raša Todosijević rođen je u Beogradu 1945. Diplomirao na Likovnoj Akademiji u Beogradu 1969. Bio je jedan od prvih umetnika koji je sedamdesetih godina uveo konceptualnu umetnost – novu umetničku praksu i nove medije na tadašnju Jugoslovensku scenu. Njegovi najpoznatiji radovi – „Šta je umetnost?“ („Was ist Kunst?“), „Bog voli Srbe“ („Gott liebt die Serben“) – i mnogi drugi obezbedili su mu svetsku reputaciju. Samostalno izlaže od 1969. godine, a od 1970. je učestvovao na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi se nalaze u stalnim postavkama mnogih svetskih muzeja.

Saša Pančić

Rođen je u Mostaru, 1965. godine. Diplomirao je 1989. godine na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Magistrirao je 1992. godine na istom fakultetu, na odseku za crtež, u klasi profesora Dragana Lubarde. Status samostalnog umetnika stekao je 1988. godine. Pored velikog broja održanih samostalnih izložbi, kao i kolektivnih, Saša Pančić je učestvovao i u brojnim festivalima. Njegovi radovi danas krase postavke brojnih muzeja i javnih prostora, ali su ujedno i deo različitih javnih kolekcija.

Slavimir Stojanović Futro

Slavimir Stojanović rodjen 1969. beogradski je grafički dizajner, kreativni direktor, ilustrator i vizuelni umetnik. Studirao je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, a potom i HDК – Škola za dizajn i primenjenu umetnost na Univerzitetu u Geteborgu (Švedska) u klasi prof. H. К. Eriksona, kao i Likovnu akademiju u Ljubljani, Slovenija. Dobitnik preko 300 međunarodnih priznanja i nagrada u domenu dizajna. Vlasnik je autentičnog brenda Futro, posvećen večnoj radosti života kroz zdravu dozu humora.

Slobodan Jovanović Coba

Osnivač je i kreativni direktor brending agencije After studio, koja je ranije bila poznata kao Coba&Associates. Dizajnom se bavi od 1985. godine i tokom godina je stekao iskustva u brojnim agencijama, i radio za najveće regionalne i multinacionalne brendove. Osnivač je i portala Designed.rs i projekta Packtivity. Predavao je na kursu Grafički dizajn SAE Instituta u Beogradu, učestvovao je na brojnim panelima i bio predavač na stručnim konferencijama i festivalima.

Tadija Janičić

Rođen 1980. u Nikšiću. Završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2004. godine u klasi profesora Milana Blanuše. Od 2003. godine izlaže samostalno i na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Iako pretežno slikar Tadija se podjednako autentično izražava i kao vajar. Njegovi radovi na šaljiv, ponekad i sarkstičan način oslikavaju naš svakodnevni život.

TKV

TKV (The Kraljica Vila) rođena je 1988. godine u Beogradu. Nakon što je pohađala Grafičku školu, odsek za fotografiju, nastavila je svoje formalno obrazovanje iz oblasti teorije medija na Fakultetu za medije i komunikaciju na smeru komunikologija. Bavi se „street artom” od 2004. godine Umetničku karijeru je počela sa 16 godina uz stensil Amelije Pulen. Izlagala je u Francuskom kulturnom centru u Beogradu a Kulturnom centru Srbije u Parizu predstavila se na izložbi Face au Mur (Suoči se sa zidom).

Uroš Đurić

Rođen je u Beogradu 1964. godine. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti. Na FLU je magistrirao 1998. na slikarskom odseku. Početkom osamdesetih godina 20. veka, bio je jedan od protagonista beogradske pank scene, priključujući se bendu Urbana gerila kao bubnjar. Na likovnoj sceni je prisutan od 1989, pokretanjem Autonomističkog pokreta sa Stevanom Markušem, s kojim potpisuje Manifest autonomizma. Učestvovao je u više umetničkih akcija, radionica, strip izdavaštvu, bavi se grafičkim dizajnom. Jedan je od osnivača umetničke asocijacije Remont, u okviru koje pokreće Galeriju Remont i istoimeni art magazin.

Vesna Orović

U kretanju kroz umetnički, gradski i geografski prostor i mogućnosti da od svih tih impresija i razgovora Vesna smišlja neki novi fazon i lični kreativni odgovor, odgovor u boji, na beogradsku razmagnetisanu svakodnevicu. U tome trenutno vidi slobodu.

Vladimir Perić Talent

Rođen 1962. srpski je multimedijalni umetnik, prisutan na likovnoj sceni savremenog stvaralaštva u zemlji i inostranstvu gotovo tri decenije. Grafiku i fotografiju studirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Na sceni vizuelne umetnosti prisutan je više od tri decenije, a njegovo stvaralaštvo može se podeliti u tri perioda – kada je izlagao pod pseudonimom „Talent”, zatim kao osnivač i član umetničke grupe „Talent Factory”, nakon čega izlaže pod vlastitim imenom i u okviru novog desetogodišnjeg projekta Muzej detinjstva.

Vuk Vidor

Vuk Vidor rođen Veličković rođen je 1965. godine, sin je slikara, ilustratora i gravera Vladimira Veličkovića. Studirao je arhitekturu na Ecole Nationale des Beauk Arts de Paris-Tolbiac (Nacionalna škola lepih umetnosti Paris-Tolbiac) i diplomirao 1990. godine. Godine 1992. Vuk Vidor odlučuje da se okrene slikarstvu. Serija crteža koju je započeo 1989. godine pod nazivom „Кralj mastilo“ često služi kao osnova za njegove radove.

Zoran Naskovski

Rođen je 1960. godine. Naskovski je jedan od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina prošlog veka, aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti / Univerzitetu umetnosti u Beogradu 1999. godine. Radi u širokom rasponu medija koji uključuju slikarstvo, video, film, instalaciju, performans, fotografiju, internet projekte. Njegovi radovi izlagani su kako na srpskoj umetničkoj sceni tako i u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja u inostranstvu.

Zoran Velimanović

Zoran Velimanović rođen je 1964. u Beogradu. Specijalizovao se za slikanje ulja i skulpturu u različitim medijima uključujući metal, kosti, drvo, kožu, kosu i smolu, ali i žive organizme. Njagova trodimenzionalna dela pripadaju onome što se danas opisuje kao nova skulptura i veoma su u duhu Arte povera i Altermoderne. Od kraja 1990-ih mnoga njegova glavna dela su sadržala strukture koje uključuju kosti; njihova upotreba potiče od fascinacije umetnika arheologijom i organskim ostacima. Velimanovićeva lična umetnička praksa dovela je do toga da je stekao reputaciju groteskne kritike savremenog globalizovanog društva umetničke scene. Njegova dela izlagana su u mnogim gradovima Evrope.

Dobri duh Beograda među nama

Beogradska umetnička scena oživela je 11. oktobra 2024. godine kada je O3ONE Art Space proslavio na nesvakidašnji način svoj 20. jubilej. U okviru izložbe „O3ONE XX: Samo kulturno“, predstavljeno je 30 radova renomiranih umetnika. Događaj je privukao preko 1000 posetilaca, što svedoči o značaju ovog kulturnog projekta za naš grad.

Atmosferu je dodatno zagrejao nastup DJ Marka Nastića, jednog od vodećih DJ-eva, čiji je trodecenijski talenat i jedinstveni stil oduševio publiku. Vizuelni doživljaj upotpunio je VJ Milan Ličina, dok je video art Reflektor teatra iz predstave Manifest 2.0 pružio dodatnu dimenziju ovom multimedijalnom spektaklu.

Ovaj jubilej nije bio samo proslava dve decenije postojanja O3ONE Art Space-a, već i svojevrsno oživljavanje duha Beograda kroz spoj vizuelne umetnosti, muzike i tehnologije. Događaj je pokazao da je beogradska kulturna scena i dalje vibrantna i inovativna, nastavljajući tradiciju kreativnog otpora i slavlja života kroz umetnost.